Dok kiša napolju lije bez prestanka, morala sam pronaći način da se zabavim. Napravila sam sebi filmski maraton, uz kokice i sladoled i sve po redu. I gledala sam romantične komedije, najbolji žanr za razbibrigu. Ne znam ni sama kada sam počela da ih gledam, ali nisam imala sigurno ni dvanaest godina. Nešto u mogućnosti da uz takve filmove opustim mozak me je uvek privlačilo da ih gledam iako su svi snimani, kako narod kaže, „na isti kalup“.

Liče na bajke, zar ne? Samo, bajke za odrasle, uz probleme koji se javljaju u životu, ali se u ovakvim filmovima nekako čudesno prevaziđu. Nema zmajeva i princeza, konja i prinčeva, ali blizu je bajci. I onda mi pade na pamet i to kako sve to utiče na naše opažanje sveta i ljudi oko nas. Naročito bajke za odrasle. Dok smo deca, slušamo o fantastičnim avanturama hrabrih prinčeva koji uvek spasu svoju princezu. Kasnije saznamo da su to bajke, i sami uvidimo da su to samo lepe i neistinite priče. Najgore su razne bajke za odrasle, čijeg se uticaja nije lako otarasiti , a nisu ni tako providne.

Čemu dugujemo masovnu pojavu očekivanja princa na belom konju, nisam baš sigurna. Mnoge žene umaju da kažu da su čekale princa, a došao im samo konj. Da nisu one malo previše očekivale? Budući da ni same nisu princeze iz bajke, kakvog su onda princa čekale? Da li to svi očekujemo nekakvo savršenstvo koga nismo ni dostojni? Živiš onakav život kakav stvoriš razmišljanjima i postupcima. Teško je biti svestan koliko je svaka odluka važna i kako nešto, što se u trenutku učini ne preterano bitnim, može zapravo imati odlučujuću ulogu. Međutim, tako je kako je, sviđalo nam se to ili ne. Malo tolerancije i uviđanje da smo svi samo ljudi puni mana može da učini čudo. Kada se kačiš za svaki sitan nedostatak propuštaš krupniju sliku. Postoje bitne stvari- prioriteti i postoji ono što se može zanemariti. Pa onda, zanemarite gluposti i volite.

I dalje gledam romantične komedije. Dobra su razbibriga. Svaka vrsta bajki za odrasle ima onoliki uticaj koliki joj sami dozvolite. Ja volim da kišne dane provodim uz filmove čiji sadržaj zaboravim nakon par dana i koji mi jedino odvrate misli sa kiše na par sati.


Autor: Tijana Boćanin