Danju posmatramo Sunce, nešto kasnije ono nam okrece leđa, a onda noću kreiramo maštu i javu pretvaramo u snove. Kroz život koračamo sami. Potrebno je biti hrabar kako bi se prepreke koje se nađu na putu mogle skloniti sa njega. Svi mi težimo ka nekim ciljevima, no često nas sputava nesigurnost u sebe ili dopuštamo drugim ljudima da utiču previše na nas. Međutim saplitanja u životu su česta, kao i padovi. S druge strane ono što čini naš život jesu i naši ciljevi i želja da se dokazujemo uvek iznova. Ma kako to nama izgledalo u trenutcima neuspeha, glupo, negde u nama postoji znak uspona, podstreha i hrabrosti. I u ljubavi, u poslu i inače u životu okruženi smo znacima, motivima i različitim tajnama koje samo treba otkriti. Uživati u jednom danu, na primer jeste radovati se Suncu, osmehnuti se voljenoj osobi ili pokazati ljubav. A na putu do ciljeva treba istrajati. Ne treba žuditi za nalaženjem znakova, jer su oni sve vreme tu, samo ih treba pratiti. Čak je i naša prošlost znak, jer ona govori kako ići dalje a ne pogrešiti. Porodica, prijatelji i želje sve su to oni znaci koje ne možemo a da ne primetimo u svom životu. Priznajmo da su oni tu, samo je stvar želimo li ih prihvatiti ili ne. Setimo se samo Sunca, jer je ono čak i kada zađe tu. Ono čeka da izjutra zablista ponovo, sa istom namerom i za njega su oblaci dakle, prolazna stvar.


Autor: Miljana Đorđević