Okrenuo se i otišao. Samo tako. Nakon burne svađe i mnogih pitanja, on više nije želeo ni da me pogleda, samo je otišao...- jednog mi je popodneva rekla Marina, čije sam večito rame za plakanje bila upravo ja. Dan za danom prolazio joj je u plakanju i prekoravanju same sebe zbog te večite zablude da je mogla još nešto da uradi da ga zadrži kraj sebe. Nije mogla. Danima pre njegovog odlaska bilo je prekasno.

Drugog jednog popodneva, dve godine posle, bila je u stanju da sa mnom mirno razgovara o njemu i onome što se desilo bez suza i prekoravanja. Našla je novu ljubav, ali je i dalje pravila slične greške. Zato sam opet i pokrenula temu „onoga koji je otišao“ u pokušaju da razjasnim malo bolje i njoj i sebi gde je grešila i šta je pošlo po zlu, jer nisam želela da je opet zadesi ista sudbina. Započela sam priču o nečemu levom, pa došla teme raznim propalim vezama, pa i njene.

Uzaludno je da opet o tome diskutujemo. Znaš već šta se i kako dogodilo.-započela je priču- Prvo je počeo da se udaljava i ja sam, logično, pomislila da ima drugu. Počela sam ga ispitivati ali nije hteo da prizna. Vraćao se pijan. Počeli su dugi i teški razgovori nakon kojih je on redovno spavao na dvosedu, a ja satima plakala. Onda je došao i taj dan kada mi je okrenuo leđa i rekao „zbogom zauvek“. Znaš već...

Da, znam... Tada mi je sinulo da ona ne pominje svoje greške, kojih je bilo, i ja to najbolje znam. Setila sam se kada mu je pretila da će se ubiti da bi ostao sa njom... Kakva je to ljubav? Često sam o svemu razmišljala. Nisam, ipak, ni ja znala sve detalje. Ali sam znala da je lagala da ide sa mnom na selo, a bile smo u provodu. To je bilo onda kada je flertovala sa nekim plavušanom. A znala sam i da ga je stalno za ponešto kritikovala i terala ga da se promeni što se mnogih stvari tiče. Sve sam ja to znala,ali...ona mi je ipak drugarica. Pravdala sam je u sebi. I nisam smela to više da radim. Ako ona ne zeli da prizna da je grešila koliko i on i da je ta ljubav umrla posle duge i teške bolesti, a ne zato što ju je on ubio, ja sam bila dužna da joj iskreno kažem šta mislim. Pa sam to i uradila. Da je bila malo tolerantnija i da je pomislila da je možda ona uzrok tome što se on udaljava, a ne druga žena, ne bi mu dojadila ta situacija, jer bi možda problemi na vreme bili rešeni, i on ne bi otišao.

Nije imala baš mnogo sluha za moje mišljenje tada. Nismo razgovarale posle toga skoro mesec dana. Njena nova veza počela je da propada i onda se setila mojih reči. I kontaktirala me opet. Razmislivši o svemu objektivno, uvidela je da i ona greši i to više nego što je spremna da prizna. Nekako je sada sve u redu. Analiziramo jedna drugu, jer i ja često nisam svesna svojih grešaka. Ponekad se bolje vidi tuđim očima, ali to ne sme da pređe u naviku već samo da postane način vežbe za dublje samopreispitavanje. Kada si objektivan, lakše sagledaš greške. A što se mene tiče, ja imam na umu da je lakše davati savete kada si van određenih dešavanja i nekada ih je teško primeniti na sebi. Najozbiljnije.


Autor: Tijana Boćanin