Često se zapitam koliko zapravo ljudski mozak može da primi informacija, naročito u kratkom vremenskom periodu, a da čovek ne počne čudno da se ponaša? Valjda količina informacija koje mozak može primiti nije ograničena jer postoje mehanizmi koji regulišu šta se i koliko pamti i prave mesta za nove informacije. Međutim, ja sam primetila da studenti, što sam i sama, nekako počnu malo čudno da se ponašaju u toku ispitnog roka, kada moraju u kratkom periodu vremena da prime sam Bog zna koliko informacija.

Sad, da li je to samo moja uobrazilja, ili je to stvarno tako, ne znam, ali raste stopa rasejanosti, razdražljivosti, a nemogućnost koncentracije sve je veća. Možda se to mozak brani od invazije informacija. Čak ni guarana i druga energetska pića ne pomažu mnogo u održavanju budnosti. I onda kad neki profesor počne da priča kako smo imali vremena sve i za deset da spremimo, ne razmišljajući o tome da mi imamo i gomilu drugih ispita, dođe mi da iskočim iz svoje kože. Ili bar da konstatujem da mom mozgu treba i malo odmora. Naravno, to ne činim.

I tako, mozak se brani, mi ga bombardujemo, i tako najmanje pet godina. Bilo bi četiri da nisam saznala da u školi sa tim ne mogu da radim jer nakon četiri godine dobijem zvanje koje ne postoji u nacionalnom sistemu kvalifikacija. A generacije od sledeće godine se vraćaju na zvanje diplomirani. I tako moja i još par generacija ostadoše u procepu i nesaglasnosti zakonskih reformi...


Autor: Tijana Boćanin